Други називи: дивља љубичица, шарена љубичица, маћуха, сиротица.
Станиште: веома је распрострањена као коров у виноградима на пашњацима и њивама, како у ниским тако и у планинским пределима.
Опис биљке: Дан и ноћ може бити једногодишња или вишегодишња зељаста биљка са шупљом и полеглом стабљиком која је на пресеку угласта. Стабљика је разграњена. Листови су на дугачкој петељци срцастог до јајастог облика, са видљивим залиском. Налазе се насупрот једни других. Цветови израстају из пазуха листова, појединачни су, на дугачким дршкама са разнобојним круничним листићима – горњи су тамније, а бочни светлије љубичасти док је доњи беложућкаст (лат. tricolor = тробојна). Цветови мањи жуто-бели, или нешто већи љубичасто жуто бели.
Лековити део биљке: за лек се употребљава надземни део процветале биљке, и то само од дивље, пољске врсте. Гајене љубичице разних боја не беру се у лековите сврхе.
Примена: Веома је цењена као лек код свих врсти кожних осипа и дерматитиса. Због присуства салицилне киселине користи се споља код псоријазе, екцема, краста, влажног кожног осипа, бубуљица, сврбежа коже и др. Такође чисти крв, умирује болове и поспешује излуцивање мокраће и зноја. Препоручује се као помоћ у лечењу гихта и реуматизма, закречења вена, разних крвних болести, болести мокраћних органа. Има своју примену код катара дисајних органа па је чест састојак сирупа за искашљавање.
Користи се у облику тинктуре, чаја, сирупа, облога и течности за испирање. Код повећаних доза и употребе дуже месец дана може да се јаве стомачни проблеми.