Биљка сремуш или дивљи бели лук 1992.године проглашена је за лековиту биљку године од стране Удружења за заштиту и испитивање европских лековитих биљака (Association for the Protection and Research on European Medicinal Plants).
У шумским пределима дивљи бели лук добио је још један назив који га још ближе одређује – Медвеђи лук, јер спада у прве биљке које медведи једу након буђења из зимског сна, када пажљиво бирају храну која ће им у што краћем временском периоду окрепити организам и повратити снагу.
Захваљујући високом садржају алицина, лековите карактеристике сремуша су врло сличне карактеристикама белог лука. Као и бели лук има антибактеријско, антивирусно и антисептичко дејство. Исто тако сремуш делује на снижавање крвног притиска, па тако и штити од кардиоваскуларних болести и можданог удара. Одличан је природни лек против болести респираторног тракта, код накупљања слузи у плућима, као што је случај код бронхитиса, где олакшава искашљавање.
Лековита својства сремуша није могуће сачувати сушењем или замрзавањем биљке. Чак и у свежем стању мора се конзумирати одмах јер губи лековити алицин сваким сатом од брања. Због тога, једини начин за очување лековитости сремуша је екстракцијом у форми тинктуре.
Panilinos