Posts in category: Лековито биље

Биљка Гавез бележи своју примену у хербалној медицини већ више од 2.500 година. Сам латински назив биљке (Symphytum officianale) настао је од грчке речи symphis која у преводу значи: срасти заједно, увезати, спојити, што и указује на неке од њених најважнијих карактеристика. Ова биљка помаже у смањењу хроничних болова, елиминише упале, ојачава кости и тетиве и помаже залечењу коже код едема и псоријазе. Позната је у примени код терапија рака.

Шта је заправо Гавез?

Данас је познато око 25 врста биљке Гавез и може се наћи широм света, док јој је оригинално станиште Европа и Азија. Боје цветова могу варирати од беле до љубичасте, и у њој се могу наћи неке од необичнијих хемијских компоненти као што су: алатонин, инулин, танини, сапонини и протеини.

На жалост, многи осуђују ову биљку због присуства пиролизидиних алкалоида, који претераним коришћењем могу довести до оштећења јетре па су из тог разлога многе земље забраниле оралну употребу и користе је само кроз мелеме или као сточну храну и ђубриво.

Ипак, како и друге биљке садрже ове алкалоиде (Borago officinalis – herba, Tussilago farfara – flos, folium, Eupatorium cannabinum – herba, Senecio jacobaea – herba, Senecio vulgare – herba), а испитивања вршена на мишевима остају без јасних података која варијација биљке је кориштена у тесту, уз напомену да различити делови садрже различите проценте алкалоида, ово истраживање је предмет спора међу хербалистима.

Позитивно је што се већина лековитих компоненти, које се налазе у овој биљци, могу пренети кроз спољну употребу, па се она нашироко примењује:

ЕДЕМ, ПСОРИЈАЗА, АКНЕ, ОСИП, УЈЕД ИНСЕКАТА И ИРИТАЦИЈА  

Високи садржај антиоксидана и витамина ц чини мелеме од гавеза идеалним за убрзавање процеса опоравка коже. Док антиоксиданси помажу код елиминације страних супстанци из тела и спречавају одумирање ћелија, витамин Ц помаже производњу колагена који је неопходан за нове ћелије коже

СМАЊУЈЕ БОЛ

Уколико постоји нека врста хроничног бол као и болова након операција, примена гавеза кроз лосионе и мелеме ће допринети смањењу истих

АРТРИТИС, ГИХТ  И УПАЛНИ ПРОЦЕСИ

На сличан начин као горе поменуте аналгетске компоненте, варијација других компоненти присутних у Гавезу као што су: сапонини и танини, такође служе против упала укроз ову моћну биљку. Код артритиса, гихта или других упалних процеса, користите ову биљку кроз тинктуру која јачином баца у засенак све друге форме коришћења биљке

ЗАРАСТАЊЕ КОСТИЈУ

Једна од народских прича је да претераном употребом гавеза могу да вам срасту прсти. Иако претерано наглашено, ово својство убрзавања процеса зарастања костију, као и других повреда, истегнућа, модрица је и најпознатије када је реч о Гавезу. Биљка садржи висок проценат калцијума који је кључни састојак за раст костију, уз јединствену комбинацију органских компоненти из Гавеза стимулише се регенерација минерала у костима и олакшава телу коришћење истих.

ПРЕВЕНЦИЈА РАКА

Мноштво антиоксиданата које садржи Гавез означава потенцијал у борби против рака коже. Биљка садржи алатонин, супстанцу која се често користи у козметичкој индустрији. Ова супстанца помаже гранулацији и формирању ћелија које помаже оздрављењу на ћелијском нивоу. Због анти упалног дејства користи се за лечење коже изложене радијацији код лечења рака.

РЕСПИРАТОРНИ ПРОБЛЕМИ

Нагласићемо да Гавез не треба узимати орално, али чак и удисање гавеза или утрљавање на груди даје одличне резултате. Уколико имате проблем са синусима или респираторним трактом довољно је инхалирати се и масирати плућа или подручје синуса како бисте се ослободили бола и секрета.

И за крај: Многе биљке које се због фармаколошки активних састојака користе у традиционалној и званичној медицини, потенцијално су опасне због присуства пиролизидинских алкалоида и неприкладне употребе. Као и са сваким биљним леком, немојте користити гавез на своју руку. Коришћење биљака у медицини је добро документовано као алтернативни третман и треба их користити према упутствима и у складу са својом наменом.

У многим културама биљке се користе да би ојачале организам и довела исти у стање равнотеже, па тако и ова снажна биљка, коришћена споља, је неизоставни део сваке кућне биљне апотеке.

Други називи: Хајдучица, столисник, спориш.. Ботаничко име је дато према грчком јунаку Ахилу –Ацхиллеа, и јер штити цело тело

Станиште: Расте појединачно или у великом мноштву на ливадама и пашњацима по целој Европи .

Опис биљке: хајдучка трава је усправна је биљка висине до 80 цм, перастих листова којих су многоструко издељени, што чини други део латинског назива millefolium – хиљаду  листова . Јаког, ипак пријатног мириса. Бели цветови су скупљени у цват у облику на врху стабљике и беле су боје са нијансом розикасте која се код наших биљака понегде јавља. Хајдучка трава садржи етарско уље, горку материју ахилеин, витамин К и многе друге корисне састојке. Етарско уље је плаво због азулена. Дестилацијом хајдучке траве воденом паром, добија се скупоцено етарско уље, које се користи у медицини, фармацији, парфимерији и козметици. Најквалитетније етарско уље је тамно плаве боје, јер има више азулена а тиме је и скупље на тржишту.

Лековити део биљке: У периоду цветања,  преко целог лета, сакупљају се цветови и горњи делови биљке од око двадесетак цм, или се пак скупља само цвет. Користи за побољшање апетита, код желудачних тегоба, надимања и тешког варења. У народној медицини се користи за зарастање рана као и ублажавање бола. Хајдучка трава улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, чаја за нормализацију метаболизма и чаја за умирење. Укусом је горка па се шесто комбинује са другим чајевима за чишћење, појачано лучење жучи, за нормализацију метаболизма и умирење.

Примена: Помаже у чишћењу крви и пробавних органа, повољно делује на апсорпцију хране,  чишћење јетре, наслага у цревима и желуцу, затим грчева, грознице, лупања срца, болова у крстима и леђима, неуредних менструација, крвавих и затворених шуљева, несанице, разних осипа и чирева. Споља благотворно делује на псоријатичне промене и ране на кожи. Топле купке од од ове биљке се препоручују како за кожу, тако и за смирење. Смањује тешкоће код гихта и реуматизма. Повољно делује за лечење шећерне болести, нарочито у почетном стадијуму.

Други називи: Ртањски чај , бели тимијан, вресак, коњски вресак, мали вресак, приморски врисак...

Станиште: Распрострањена је по Медитерану,  јужној Европи, на сувим, сунчаним и топлим камењарима Турске и Русије. Код нас се може наћи у планинским пределима на сунчаним падинама.

Опис биљке: то је онижа жбунаста биљка висине до 40цм. Има вретенаст, јак корен из којег избија много јаких, усправних стабљика које формирају низак жбун. Листови су мали и уски, оштро зашиљени а стоје по два један наспрам другога. Налазе се у горњем делу стабљике. Цветови су благо љубичасти, ружичасти до беле боје па се према томе разликују врсте. Цветови су сакупљени у паздуху листова у горњем делу биљке. Биљка садржи етерична уља са пријатним мирисом који дугује истом фенолу који садржи оригано, што је чини лако препознатљивом и траженом и даје јој антибактеријска, антиглљивична и антивирална својства.

Лековити део биљке: за лек се користи надземни део биљке који се сакупља током цветања

Лековито деловање: у народној медицини је познат као чај за мушке проблеме, иначе се користи  као средство за олакшавање варења и ублажавања надутости и грчева .Такође је и познати антисептик па помаже код упале мокраћних канала, органиа за дисање и варење,  а споља код упале коже и слузокоже.

У кулинарству, користи се као пријатан зачин за гулаше,  јела са живином и говедином, као и она која садрже јаја и кромпир. Одлична је и у маринади са биљкама као што су рузмарин, тимјан и дивља нана.

Други називи: црвени глог, глогиња, бели глог.
Станиште: глог је распрострањен у нашим крајевима,. Расте на ободима храстових и букових шума, и воли огољена сунчана места. Може се наћи уз путеве као украсно дрво због ситних листова и цвета јаког мириса.

Опис биљке: глог је жбунаста биљка или ониже дрво жбунасте структуре које може достићи висину и од пар метара. Дрво глога је тврдо и жилаво, док су му младе гранчице са трновитим крајевима. Кора је глатка, сиве боје с гранама на којима је распоредјено трње дужине до 2 цм. Листови су са три до седам зашиљених делова код белог глога или три до пет заобљених делова код црвеног глога. Са доње стране су светло зелени са оловном нијансом, а са горње стране тамнозелени и сјајни. Бели цветови су у богате цвасти на крајевима изданака. Препознатљиви су по јаком медном мирису. Плодови су сјајне црвене боје. .

Лековити део биљке: за лек се скупљају цветови са стабљикама, листови и плодови без петељке. Цветови и листови сакупљају се у пролеће када су биљке на почетку цветања, и то када је половина цветова отворена. Листови се беру након цветања. Плодови се беру након дозревања, крајем лета;

Примена: Глог се јавља у списима из 14.века као лек против гихта. Његово дејство на  регулацију рада срца уочено је тек у 19.веку. Осим тога, глог је изванредан регулатор крвног притиска, при чему га нивелише, снижујуђи високи крвни притисак и повисујући низак крвни притисак. Помоћ је у лечењу оштећеног срчаног мишића у старости, код упале срчаног мишића. Глог испољава благо седативно дејство, па се користи и против несанице и као благи лек за умирење. Такође је и благи диуретик. Иако је препоручљиво дуже га користити како би се максимално деловало на организам, потребно је након сваких недељу дана направити паузу од пар дана како не би дошло до јаке реакције сличне тровању.

Други називи: воловски језик, велики гавез, црни гавез, килњак, коњски реп.
Станиште: Налази се на влажним местима, уз воду и на влажним ливадама. Због дужине корена сматра се упорним коровом.

Опис биљке: гавез има сочну, грубо длакаву стабљику висине  до 100 цм. Вишегодишњи корен гавеза расте врло дубоко у земљу. Дебео је, разгранат, вретенаст и пун сока. Сопља је таман, а изнутра бледе  боје јако слузав и масан. Доњи листови су велики с петељком, дугуљасти и грубо длакави. Листови на стабљици су наизмјенично поређани и грубо длакави по целој површини. Цветови избијају током лета из пазуха горњих листова, а окренути су према доле у једнострано повијеним цватовима. Имају облик уског звона, а боја им је варира од прљавобеле до љубичасте.

Лековити део биљке: за лек се скупљају листови и корен. Корен се скупља кад биљка није у цвату,  у пролеће и касну јесен. Након што се ископа, опере се пажљиво чувајући слузави сок. Када се просуши, сече се на комаде и до краја суши.

Примена: Гавез садржи каротин, алкалоиде, танине, гликозиде, слузи, смоле, етерично уље, али најважнији његов састојак је алантоин који потиче обнављање ћелија у костима, везивном и поткожном ткиву. Помаже код свих врста повреда, посекотине, гнојне ране, ломови костију, гихт и костобољу. Најкориснија је свежа биљка, коју уколико немамо, можемо користити тинктуру. Ова биљка јако делује на централни нервни систем па ка треба пажљиво користити, у малим дозама.

Гавезову тинктуру треба лагано утрљавати, јер при тешком гихту не смемо употребљавати јаке масаже. Тинктура се изврсно показала и код лечења упале живаца; где год су на телу настала болна места, осетљива на притисак, то се одрази на периферним живцима, а тинктура је једноставан, природан и прикладан лек. Одлика је тинктуре и да обнавља кожу. Против упале вена тинктура се добро показала у комбинацији са кантарионовим уљем или још боље тинктураом од кантариона.
Напомена: сви препарати од гавеза не смеју се правити ни држати у гвозденом ни лименом посуђу.
Такодје, код сушења корена треба пазити да се корен не убуђа јер је опасан.